Sredstva fotografa
Jedna zanimljivost sa prijemnog ispita za fotografiju koju delim ovde sa vama je pitanje mog profesora (tadašnjeg šefa katedre): „Da li znaš da je fotografija skup zanat?“
Šta fotografiju čini „skupim“ zanatom?
Te 2010. godine kada sam upisala FPU moj odgovor je bio: „Da, znam da je fotografija skup zanat.“ Ipak i tada, kao i sada, mislila sam da sredstva koja koristi fotograf mogu biti raznolika. Neka su skupa (tehnička oprema, softveri…) a neka su neprocenjiva – ideja i kreativnost. Tada sam naivno smatrala da su ova neprocenjiva sredstva besplatna (?!), ali sada znam da se napornim radom, razmišljanjem i praksom stiču.
Često zateknem sebe kako olako sudim tuđem radu i nalazim mane i greške u kadriranju, izboru boja i konceptu. Mada, moram priznati, prema sebi sam nemilosrdna. U stvari, čini mi se da retko vidim, ali retko i napravim fotografiju koja me oduševi. Zašto bismo uopšte prosuđivali o fotografiji?
Naime, postoje stručne umetničke teorije i kriterijumi koji jednoj kompoziciji daju umetničku vrednost. Mnogo toga zavisi od estetike i poetike. O tome ću u nekoj drugoj objavi, nadam se uskoro. Ne treba zaobići sredstva za kojima umetnik poseže da bi izrazio svoju zamisao.
Sredstva fotografa se prepliću sa drugim umetnostima
U narednim redovima pišem o sredstvima koje koristi umetnički fotograf da bi izraziо ideju, emociju ili poruku kroz fotografiju. Ona se prepliću sa sredstvima drugih umetnika.
Za razliku od slikara koji koristi četku, fotograf koristi fotoaparat. Ali kao što muzičar koristi ritam u komponovanju, tako i fotograf koristi ritam u kadriranju. Kao što pisac koristi metaforu u pisanju, ah kako lepo i smisleno fotograf može da se služi metaforom!
Sredstva fotografa mogu biti tehnička (oprema), izražajna (vizuelna), kreativna (nazivam ih svesnim) i umetnička (podsvesna, lična). Ovde nisam navela sva sredstva da ne bi došlo do dosadnog nabrajanja, već sam nabrojala sve što smatram da ne treba zaobići. Ova podela nastala je iz potrebe da struktuiram svoje iskustvo i da razumem kako se stvara umetnička fotografija.
Tehnička sredstva (oprema)
To su alati i oprema kojima se fotograf koristi. Ne koriste svi fotografi istu opremu. Modni fotograf koristi različitu opremu od novinskog fotografa, dok sa druge strane, fotograf pejzaža koristi različitu opremu od ovo dvoje. Nabrajam generalnu opremu koja se koristi u fotografiji.
Fotoaparat
Osnovni alat za beleženje slike. Mogu biti analogni i digitalni aparati koji se dalje dele na svoje podgrupe kojih je mnogo – od dagerotipije do mirrorless aparata i ajfona.
Objektiv
Određuje ugao, dubinsku oštrinu i izgled slike – na amaterskim aparatima su nezamenjivi, fiksirani za aparat, a na profesionalnim su zamenjivi. Uglavnom.
Rasveta
Prirodno svetlo, blic, reflektori, zilberice ili reflektujuće površine i bilo koji oblik prirodne ili veštačke rasvete kreira atmosferu, negativni prostor, ili oblikuje volumen ili naglašava treću dimenziju.
Dodatna tehnička oprema
Brojna oprema – stativi, difuzeri, kompjuteri, softveri, samookidači, aplikacije, sve materijalno čime se koristimo da bismo kreirali fotografiju.
Postprodukcija
U postprodukciji čuči možda i najveći posao savremenih fotografa. Obrada daje skoro, pa, bezgranične mogućnosti. To je čak i posebna umetnička disciplina, jer radno mesto „photo editor“ je primer da u postprodukciji nastaje nešto sasvim novo i drugačije od „negativa“. Nastaje često i nešto što ne mora da ima mnogo veze sa namerom fotografa.
Kreativna sredstva (svesna)
Ovo su konceptualna sredstva koja su često srž umetničke fotografije. Odnose se na namere, ideje i značenja koja stoje iza slike. Ove namere su promišljene, svesne i planirane. Njima se fotograf služi izrazi ideju, emociju i stil. Nije bitno šta je fotografisano, već zašto je fotografisano i koju misao ili emociju izaziva. Pojašnjenje na primeru slikarstva: banalizovanje jednostavne fleke na belom platnu na slici je obesmišljavanje koncepta koji umetnik izlaže sudu recipijenta, odnosno posmatrača slike. Treba imati na umu: ništa na umetničkoj slici nije slučajno.
Tema i motiv
Svaki fotograf ima temu u fokusu, instinkt koji ga vuče da istražuje tu konkretnu oblast. Tema može biti materijalna – ulica, portret; ili apstraktna – ljubav, starost…
Kadriranje i izbor trenutka
Ova Bresonova fotografija je savršen primer napetosti trenutka. Za delić sekunde mi vidimo da će cela fotografija vibrirati od poremećene ravnoteže upadanjem u vodu. On je ovaj „predtrenutak“ zabeležio savršeno.
Simbolika i metafora
Fotografija može da ima preneseno značenje, a ne puki prenos informacija. Volim da navedem primer fotografa Rodžera Balena koji u svojim radovima gradi psihološku, uznemirujuću atmosferu u kojoj istražuje ljudsku psihu, ludilo, snove. Ostavila bih kao za ostale primere link do njegovih radova, ali smatram da jedan klik može dovesti do pogrešnog tumačenja. Njegove fotografije su pune simbolike i metafore i treba odvojiti vreme da bi se dokučio koncept.
Estetika
Ukratko – vizuelna lepota. Pročitajte više u mojim tekstovima o principima i elementima kompozicije, ako vas zanima.
Poetika
Ovo sredstvo naglašava emocionalnu dubinu, narativ i simboličko značenje u odnosu na jednostavan opis. Pravi paralele sa poezijom kroz tehnike poput pripovedanja, perspektive i jednostavnosti. Dajem primer jednog haiku-a:
Usred ravnice
Stoji kamen kraj puta –
Čeka putnike.
Zamislite sada fotografiju. Ili još bolje – pošaljite mi na mejl. Obradovaće me da znam da neko zapravo, čita ove redove.
Poruka
Sredstvo kojim fotograf želi da kaže više od onoga što je prikazano ona slici. Jedan ratni fotograf je izjavio: „Mislio sam da ću spasiti svet svojim fotografijama.“
Manipulacija
Iako često omražena od strane umetnika, dobra doza i dobar razlog manipulacije daju posebnu estetiku. Dejvid Hokni je moj primer dobrih umetničkih foto kolaža. Manipulacija ne mora biti softverska, može biti i kontekstualna.
Izražajna sredstva (vizuelna)
Ovo su elementi i principi kompozicije pomoću kojih fotograf gradi vizuelni doživljaj. On izražava kroz kompoziciju svoje estetske kriterijume. Ovde volim da navedem primer režisera Vesa Andersena koji izrazito precizno planira elemente u kadru svojih filmova i u tome je neprikosnoveni maher. Lično ne verujem da u njegovim kadrovima nešto može da prođe slučajno i nepromišljeno.
Kompozicija
Raspored elemenata u kadru, pravilo trećine, zlatni presek, simetrija razna pravila komponovanja kojima se koriste i klasični slikari u osmišljavanju scene.
Svetlo i senka
Naglašavaju oblik i emociju, upotpunjuju ili razbijaju subjekat kao na primer kontrasno svetlo na licu u portretu i slično.
Boja i ton
Prenose raspoloženje, npr. tople boje (filteri) za nostalgiju, hladne za distancu. Harmoničan izbor boja izrazito utiče na raspoloženje slike.
Perspektiva i ugao snimanja
Dubinska oštrina
Izbor odnosa između subjekta i pozadine, odnosno fokusa i zamućenja. Imaju dva osnovna izbora i ni jedan ne treba biti nasumičan i slučajan.
- udaljenost aparata od subjekta i pozadine
- izbor blende
Umetnička sredstva (podsvesna, duhovna)
Ovo je sredstvo koje daje identitet, prepoznatljiv stil stvaraoca. To je rukopis fotografa – ono što čini da dve osobe istu scenu prikažu potpuno drugačije. Rekla bih da je možda ovaj deo spontan. To je izraz koji proizilazi iz nesvesnog, psihe, emotivnog stanja i ko zna kojih dubina ljuske duše. Zato je jedinstven i neprocenjiv u stvaranju umetničkog identiteta ukoliko se, naravno, ne priklanja očekivanjima publike. Pojašnjenje na primeru muzike: kompozitor u svim svojim delima ima jedan isti ton ili skriveni ritam koji objedinjuje atmosferu serije dela – recimo albuma. Dajem primer albuma „Push the sky away“ od Nika Kejva, koji prožima jedan specifičan ton u svakoj pesmi. Tona nismo svesni dok ne završimo sa slušanjem serije pesma. Taj ton objedinjuje sva dela u jednu celinu. „Grč“ koji izaziva ton, a koji se oseća u svakoj pesmi i koji objedinjuje različite ritmove i naraciju, čini ovaj album po meni, muzičkim remek-delom.
Senzibilitet
Odnosi se na umetnički ukus, emocionalnu inteligenciju i sposobnost da svet vidi i tumači na svoj jedinstven način, a ne kao puki dokument.
Jedan umetnički fotograf će temu luna parka prikazati veselo, sa kontrasnim bojama, drugi će se fokusirati na portrete i uzbuđenje posetilaca, treći će beležiti scene na melanholičan način. Ako ste upoznati sa radom ovih fotografa, tačno ćete prepoznati rukopis svakog od njih u seriji fotografija, bez da znate unapred čije su serije.
Emocija
Ovde ne govorimo o emociji fotografisanog subjekta već o emociji onog ko „zapisuje“ kadar.
Jedan fotograf može prikazati melanholiju suzama, a drugi osmehom subjekta. Nasuprot tome, emocija subjekta može biti prikazana direktno – izrazom lica. Može biti prikazana i posredno – negativnim prostorom, izborom boja, kadra, čak i ekstrasenzornom percepcijom – doživljavanjem slike drugim čulima.
Često umetnik, ma koliko različite tematike pokrivao, prepliće jednu istu emociju kroz sva svoja dela u istoj stvaralačkoj fazi.
Kontekst
Može da bude moćno i manipulativno umetničko sredstvo. Zamislite nasmejanu devojčicu u svom krevetu sa igračkom. Zatim, zamislite istu tu devojčicu samu na ulici. Zamislite slične analogije.
Napomena:
Tekst je napisan i objavljen 23. oktobra 2025, nije generisan veštačkom inteligencijom niti ChatGpt-jem. Nije pročitan ni iz jednog teksta, zato nisam navela reference, već je suma mog umetničkog iskustva, mišljenja i nabacanih ideja koje nekome mogu pomoći u edukativne i informativne svrhe. Poenta je da inspirišem čitaoca, intrigiram i navedem da razmišlja o procesu stvaranja jedne prave umetničke fotografije. Možda se za nekoliko godina neću slagati sa svime što sam napisala. Ove rečenice su odraz trenutnih razmišljanja i zaključaka. Verujem da ću za neko vreme restrukturirati ovu podelu fotografskih „sredstava“, kao što gradim i dovodim u pitanje iznova i ostale stvari u životu. Za sada ovaj tekst objavljujem u ovom obliku i dopuštam svom daljem rastu da razvija i transformiše trenutna razmišljanja. Dopuštam i vama da šaljete komentare i sugestije.
