Forma

Čak i kada bi forma imala samo dve dimenzije, sa odgovarajućom upotrebom osvetljenja i opsegom tonova, mogao bi se dobiti trodimenzionalni kvalitet. Kontinuirano svetlo i senke daju punoću forme, celovitost, praktično zaokružuju i ističu oblik kao celinu i odvajaju ga od pozadine. ^*1 Sa druge strane, svetlo može i da uništi formu, da poništi njenu teksturu i oblik, stvarajući tamne senke koje mogu da formiraju oblike koji se stapaju sa novom formom.^*2 Forme dolaze više do izražaja kada je iza njih kontrastna, čista pozadina a oblik forme, najintenzivnije se ističe kada se eliminištu osobine forme, njeni kvaliteti, kao što su, na primer tekstura, zaobljenost, iluzija treće dimenzije.^*3 Forme bez boja, teksture i detalja mogu biti veoma interesantne. Senke su veoma moćno estetsko sredstvo, na primer, senke nepoznatih objekata su intresantnije i provokativnije za vizuelno tumačenje od senki poznatih objekata. Oblici koje se ocrtavaju na fasadi zgrade ili se presecaju na portretima (lukovi, hodnici, stubovi itd…) generišu više snage. Ti portreti su pristupačni, emocionalni i lepi. Način na koji se objekti međusobno povezuju na fotografiji prenosi interesovanje sa jednog objekta na drugi. Ukoliko kompoziciji fotografije nedostaje forma, onda je slika prenatrpana i teško ju je razumeti, naročito ako nedostaje linija koja odvaja tu formu od ostatka kompozicije, i povrh toga, nema kontrasta.

Neke forme su efektnije od drugih. Na primer, kvadrati i krugovi imaju tendenciju da budu previše simetrični i ostavljaju previše praznog prostora oko objekta, za razliku od trouglova.  Trouglovi mogu da se obrazuju na više različitih načina: ukoliko je objekat već trouglast, onda će se posmatračev pogled automatski fokusirati na taj oblik.^*6 Različite tačke fokusa mogu biti i tri ugla datog trougla.^*5 Sve dok nema još nekog objekta u tom okviru, oko lagano prati po redu, tj. „čita“ informacije na slici. Osim toga, dijagonalna linija može da deli sliku na dve, stvarajući tako kontrasne strane trougla. Ovaj kontrast se izražava na primer, u različitim teksturama trougla, recimo ograda ovde deli dijagonalno sliku, ali cela kompozicija se sastoji iz trouglova različitih obllika i tektura, tonova i pravcu prostiranja.^*8  U kompoziciji, trouglovi su najkorisniji iz nekoliko razloga. Oni su uobičajeni jer su jednostavni, bilo da su direktno struktuirani ili nagovešteni. Implicirani ili nagovešteni trouglovi su vrlo važni u kompoziciji jer uvode red na slici, ne pojavljuju se direktno, ali stvaraju nevidljivu putanju kojom se oko posmatrača nesvesno rukovodi dok posmatra sliku. Zbog perspektive u kojoj se stapaju konvergentne linije, trouglovi su česta pojava u kadru, a bivaju još više naglašeni širokougaonim objektivom. Isto tako, trouglovi spadaju u osnovne geometrijske forme, konkretno – on je geometrijski oblik sa najmanjem brojem stranica. Praktično su potrebne bilo koje tri tačke, koje čak ni ne moraju da budu u nekom posebnom odnosu. Za razliku od trouglova i linija, krugove nije toliko lako primetiti jer moraju da budu skoro potpuni da bi bili vidljivi. Upak, kružni oblici su česti u prirodi i dragoceni su u sastavu slike, jer deluju neobično prijatno i odmarajuće za oko.^*7 Pravougaonici su prisutni u veštačkim strukturama, ređe u prirodi, njihova uloga je da uokviruju, dele i organizuju kadar.^*8

Negativni prostor

U dvodimenzionalnoj kompoziciji, objekti predstavljaju pozitivni prostor, a pozadine je negativni prostor. Negativni prostor okružuje centar interesovanja slike odnosno pozitivni prostor. To nije samo prazan prostor, već je jednako važan kao u površina koju okupira objekat na slici jer obezbeđuje balans na slici o zauzima površinu za odmor očiju kao neutralna ili kontrasna pozadina koja privlači pažnju na poentu slike. Pozadina sa puno detalja deluje tako što umanjuje važnost centra interesovanja, dok ga čiste pozadine ističu. Efektno postavljanje odnosa pozitivnog i negativnog prostora je od suštinske važnosti za dobru kompoziciju. Negativni prostor daje potpuno različitu atmosferu slike od one koja istu temu prikazuje na drugačiji način. Odsustvo sadržaja ne znači odsustvo interesovanja. Nasuprot, negativni prostor daje interesovanje jer ima tu snagu da ističe objekat na slici na potpuno drugačiji način sa emocionalnom dimenzijom^*11 Elementi slike koji odvlače pažnju ili se nalaze u predelu fokusa ne smatraju se negativnim prostorom. Negativni prostor može da bude upotrbljen da opiše okolinu objekta ističući detalje oko njega, ali ne i sam objekat. Tada se negativni oblik proizvodi siluetu kao centar interesovanja i primer toga su recimo, svi objekti u kontrasvetlu.^*3*10

Oblike je obično lako identifikovati kada su uokvireni linijom ili po specifičnoj teksturi. Uokvirena forma je privlačna oku i cela slika može da se struktuira linijama koje opisuju oblik.  Isto tako, linija može da preseca formu, stvara nezavisne elemente u okviru forme, ili stvara potpuno nove forme.^*3 Oblici /forme su generalno definisane ivicama i svetlom koje ih izdvaja od drugih stvari u okolini. Forma može da se sastoji od objekata ili više elemenata koji zajedno konstituišu celine koje vizuelno odjekuju. To odjekivanje ili ogledanje formi se stvara kada se forme nadovezuju, nastavljaju, čak i ako su potpuno kontrastne. Tada se forma se može sastojati od više oblika koji zajedno čine jedinsvo odnosno, jednu formu. ^*11 Forme takođe dobijaju na snazi i kontrastu kada ih sama okolina ističe – razlika u tonu, boji ili osvetljenju pozadine. Ponavljanje formi koje stvara repeticiju deluje još efektnije. Kada je forme ponavljaju u određenom intervalu i pravilu, onda u celini deluju kao objekat. Recimo, fasade zgrada su česti primeri repeticije oko nas.^*10