Fotografisanje poslovnih portreta

U narednim pasusima opisujem svoje dosadašnje iskustvo u fotografisanju poslovnih portreta. Moje mišljenje je da se pri izvođenju ovog zadatka više ceni umešnost nego umetnost. Dakle: veština i zanat pre nego umetnička crta i kreativnost. Ipak, doza ličnog pečata fotografa je takođe jedan od elemenata uspešnosti snimanja.

Ima više izazova sa kojim sam se sretala na ovu temu i navodim neke kojih se sećam.

Komunikacija 1 na 1

Uspešnost snimanja nije samo u stručnosti fotografa već i da li je prijatna saradnja sa fotografom. Umetnici mogu da budu često nepredvidivi ili neprijatni za saradnju, a ako su uspešni, neretko i arogantni. Zato je meni profesionalni pristup i prijatna komunikacija uvek na prvom mestu. Osim toga, imam na umu da ljudi kojima trebaju poslovni portreti nisu profesionalni modeli, nisu opušteni, imaju malu nelagodnost i tremu, a ništa od toga ne treba da se vidi na fotografiji. U tome je mala caka koja može da bude ključna u dobrim rezultatima. Zato mogu da kažem da sam najbolje portrete uradila dok sam pričala sa klijentima kada nisu bili svesni da ih fotografišem. 

Poslovni portreti zaposlenih u kompaniji

Kada treba da se fotografiše tim firme koji će biti prikazan na njihovoj veb stranici, treba razmišljati ne samo o izgledu osobe koju fotografišemo nego, verovali ili ne, o pozadini. Svi članovi tima se fotografišu ispred jednoobrazne pozadine, bilo da je svetla ili tamna, ali to ne znači nužno da je na grupi fotografija pozadina istog tona. 

Kako to da pozadina nije iste boje, ako ne menjamo studijsku rasvetu i relativan položaj modela koji se smenjuju? 

To može da se desi iz više razloga. Modeli ne staju na apsolutno isto mesto pa se senke na pozadini kao i na modelu menjaju. Često se koristi samo 3 reflektora, a za idealno ravnomerno osvetljenu pozadinu dva uvek treba da su paralelno na ivicama kadra usmerena na pozadinu. Često model ne stane sasvim paralelno sa pozadinom nego je potrebno fotografisati pod uglom na pozadinu i samim pomeranjem fotografa menja se i kadar, a tako i pozadina u kadru. A ovog puta na primeru koji vam dajem ispod razlog je bio i menjanje studija. Jednostavno, nemoguće je tim od 15+ ljudi okupiti istog dana da budu dostupni za fotografisanje. Ne samo što smo menjali dan fotografisanja, menjali smo i studio pa su svetlosni uslovi bili različiti. Pogledajte primer ujednačavanja pozadine koji sam uradila za njih – dakle, kada se fotografiše poslovni portret za tim treba imati u vidu i izgled thumbnails-a tj, da veličina figure, kadar, bude približan kao i tonovi pozadine na svim fotografijama.

Koliko je važan izbor rasvete?

Ne mogu da istaknem dovoljno, ali ukratko – najvažniji. 

Ovde dolazi do izražaja prilagodljivost fotografa, njegova moć improvizacije i kreativnosti. Iz mog iskustva, poslovni portreti često, ali ne i uvek, nisu nešto što ljudi traže rado, već od njih to zahtevaju nadređeni, ili je to neophodnost na poslovnim mrežama LinkedIn, UpWork i slično.

Na dve fotografije ispod dajem primer suptilne promene svetla, koju sam napravila prilikom nameštanja.

Obzirom da su probni snimci, ovde nije tema poza već dakle, svetlo. Primetićete da prva fotografija sa tamnijim senkama daje primetno setnu atmosferu, možda i melanholičnu ako ne i depresivnu, samim time i malo intimniji i „umetničkiji“ doživljaj. Na drugoj fotografiji dodavanjem još jednog svetla postiže se optimističniji dojam.

Ovo poigravanje sa atmosferom uz pomoć svetla je često sredstvo koje viđam u novinama na kojima su prikazani portreti političara. Ako recimo, fotograf dobije zadatak da fotografiše nekog ko govori o nadolazećoj krizi onda su često fotografije mračne sa dubokim tamnim senkama. Ista ta osoba u kampanji na izborima predstavljena je blistava sa svih strana osvetljena sa mnoštvo reflektora jer ovog puta se radi o obećanjima, pozitivnim stavovima i planovima, pa onda i porteti odražavaju optimistični duh.

To ne znači da je bilo koja od ove dve opcije loša. To znači, da se upravo u atmosferi kojom odiše portret, a koja se ogleda u izboru osvetljenja, vidi umešnost i kreativnost fotografa.

Nateraću se jednom da uradim sledeći eksperiment: Istu osobu da fotografišem u sledećim uslovima:

1. Nasmejano lice na svetloj pozadini 
2. Nasmejano lice na tamnoj pozadini sa 2 reflektora
3. Nasmejano lice na tamnoj pozadini sa 1 reflektorom
4. Zabrinuto lice na svetloj pozadini
5. Zabrinuto lice na tamnoj pozadini sa 2 reflektora
6. Zabrinuto lice na tamnoj pozadini sa 1 reflektorom.

Očekivani rezultat gradacije emocija od najpozitivnije do najnegativnije bi po mom predviđanju išao ovim redosledom: 1>>2>>4>>5>>3>>6. Moj zaključak je da svetlo možda i više nego izraz lica odražava raspoloženje subjekta koji snimamo. Ako nekad neko uradi ovaj eksperiment pre mene neka mi javi. 

Čime se klijent bavi?

Naravno, bitna stavka je i pozicija i čime se bavi klijent kome treba poslovni portret. Ne bih fotografisala na isti način umetnika i advokata, kao ni nastavnika i menadžera. Ne treba ulaziti u kalupe niti imam neki kliše savet kako treba fotografisati zanimanja, već kao što ranije rekoh, delim sa vama dosadašnje iskustvo.

• Vajar Luka – za prvu fotografiju inspiracija je Rodenov „Mislilac“. Za ovaj portret tada, davne 2010, to mi je bila prva asocijacija za ovaj portret
• Filozofa zamišljam okruženog knjigama i nekonvencionalnim zapisima.
• Scenografa Iliju sam prikazala kao nekoga ko voli teatralnost. 
• Instruktorka joge Maja – Fotografisali smo u kućnoj atmosferi kojom sam želela da dočaram tu „joga“ energiju, ili je nazovite kako hoćete – ne znam mnogo o jogi.  Ovde sam upotrebljavala foliju u boji na reflektorima jer mi je poznato da postoje boje kojima „odašiljemo“ energiju. Ne znam detaljno mnogo o tome, ali mi se dopao tamniji kolorit obogaćen rasvetom u boji.
• Programer Nikola se nalazi na poslednjoj fotografiji u nizu. Zamislite vi jednog programera koji se nikada nije profesionalno fotografisao! Pa to je bilo fenomenalno iskustvo – ponosna sam na rezultat ovog snimanja.
• Advokatica Dragana je moja klijentica koju vidite na tri naredne fotografije. Obzirom da njena profesija zahteva ozbiljnost i strogoću rekla bih, iako je snimanje bilo organizovano u formalnom okruženju, težila sam da je prikažem pristupačnom i otvorenom prema klijentima. Fotografije advokata, bankara, poslovnih ljudi trebalo bi da ulivaju poverenje, da deluju ozbiljno i odlučno, a sa druge strane pristupačno, a ne zastrašujuće. Otud sam recimo, birala ugao snimanja portreta primetićete, u nivou u kojem bi klijent kada sedne sa advokatom na sastanak gledao advokata.

Izbor tona pozadine

Evo još jednog interesantnog razmišljanja na temu pozadine. 

Fotografisala sam pevača Baneta pre nekoliko godina u studiju, po pozivu za reklamu za doček nove godine. Zahtev je bila bela pozadina kako bi se ubacio dizajn. Bilo koja jednobojna pozadina izdvaja se od objekta, ali naravno, svetla pozadina jer je optimistična, poziva na radost.

Tako smo mi uradili tu fotku sa šampanjcem koji poziva na proslavu nove godine i čitavu seriju fotografija za slične angažmane. Međutim, ipak sam ga zamolila da uradimo par kadrova sa tamnijom pozadinom. To je bio moj mali radoznali instinkt, jer iz mog iskustva, najlepše pesme, najbolje ideje, najemotivniji tekstovi nastaju u usamljenosti i nekoj vrsti tame. Zaista mislim da se umetnik stvara u osami, kada je izolovan, a aplauz i sve što sledi je samo završnica. Tako sam želela da tu „tananu“ umetničku dušu prenesem na fotografiju upravo dok izvodi pesmu. Bane je izuzetna pojava, duhovit, nasmejan, rečit, ali sam potražila u tamnijoj atmosferi intimniji kadar dok peva. Mislim da sam bila na pravom putu.

Poza pri fotografisanju

Poza pri fotografisanju može izuzetno mnogo da govori o karakteru i emocijama. Analizom naredne dve fotografije pokušaću da ukratko objasnim kako izbor poze utiče na doživljaj fotografije.

Ako pažljivo posmatramo poze, obe figure modela deluju mračno i ozbiljno. U pitanju je bilo fotografisanje teoretičara filozofije, doktora nauka koji je zaokupljen nematerijalnim, možda je bolje reći, neutilitarističkim znanjima. Obe fotografije oslikavaju njegovo zanimanje, ali na drugačiji način. U ovom izboru se vidi moć fotografa: na prvoj fotografiji, izabrala sam da on bude udaljen od kamere, osenčen kontinuiranim senkama. Opazite belu liniju svetla koja se sa leve strane duž njegove figure spušta sa čela, preko vrata i ramena uz ruku paralelno sa torzoom. Oštra kontrasna linija je različita od mekog širokog svetla reflektora sa desne strane kadra. Model je okružen crnim praznim „negativnim prostorom„. Negativni prostor iako je prazan, taman i bez sadržaja daje atmosferu slici. Odsustvo sadržaja ne znači odsustvo interesovanja – on budi interesovanje, jer ima tu snagu da ističe objekat na slici na potpuno drugačiji način – sa emocionalnom dimenzijom. Ako bismo slobodno tumačili portret, rekli bismo da se model bavi nekim poslom koji zahteva osamljivanje, umni rad, individualnost ili ako hoćete bukvalno- zamračenu sobu. Zasigurno, ova fotografija poručuje da njegovo zanimanje nije rad sa ljudima, timski sport i slično tome.

Na prvoj fotografiji udaljivši ga od posmatrača, istaknula sam njegovu izolaciju, dok sam na narednoj fotografiji potpuno približila portret, skoro pa sam ušla u misli skrivene iza njegovog visokog čela. Na drugom portetu sam želela da istaknem odlučnost njegovog karaktera, oštrinu misli i gledanjem u oči, mi komuniciramo sa njim. Možda bih trebalo da napomenem još jedan tehnički detalj na koji profesionalnci u fotografiji paze: iako je na obe fotografije jedan deo lica izrazito zatamljen, oba oka kod portreta treba da budu uvek jasno vidljiva, tj. senka ne bi, u tehničkom, ali i estetskom smislu, trebalo da zaklanja bilo koje od oba oka. Za umetničke ili bilo kakve druge ekspresivne portete ova pravila kao ni jedna druga nisu striktna, ali za poslovni portret ovo pravilo je nezaobilazno.

Uglavnom navodim klijente kako da poziraju, ali manje govorim o „pukoj geometriji“, a više o stavu koji treba da zauzmu. Kada kažeš nekom „stani pravo“, on se ukoči, stegne, napregne, pa ne izgledaja prirodno. Umesto „ispravi kičmu, uvuci stomak, izbaci grudi, pozadi ramena“ obično kažem „udahni duboko“ jer se onda samo telo izvije i ispravi, a model se oseća bolje. Ima tu još caka, jer koliko je ljudi toliko je ćudi, pa nešto što kod nekog uspeva, kod drugog ne uspeva.

Zanimljiva situacija se desila kada sam jednom prilikom fotografisala veliki tim od preko 50 zaposlenih u državnom preduzeću. Sve dame iz jednog odeljenja su stale potpuno nesvesno u istu pozu. Nisu gledale jedna u drugu, niti su znale u kojoj pozi je bila ova prethodna. Razmišljala sam koliko je to zanimljiva i dobra stvar. Ukupni utisak je da fotografije govore o jednom istom stavu, aspiraciji i dobro uigranom timu koji teži istom cilju. Rekla bih da poza više prikazuje unutrašnje stanje duha nego spoljašnji izgled.

Ne znam kako bih ovu pojavu objasnila, ali zaključujem da svaki angažman, čak i kada deluje manje kreativan, može da podstakne filozofska opažanja. Ali jedno uvek treba imati na umu: poslovne portrete ne rade profesionalni modeli, već ljudi čije profesije treba prikazati kroz njih. Zato ne treba uzimati ovaj angažman kao lak, iako je naizgled jednostavan i rutinski.

Klijenti sa kojima sam sarađivala

Jedan poslovni portret koji sam radila prošle godine objavljen je u Politici, posetite ovaj link ili pogledajte ispod o kojoj fotografiji je reč.