{"id":21993,"date":"2025-10-24T08:57:44","date_gmt":"2025-10-24T07:57:44","guid":{"rendered":"https:\/\/tiyana.net\/?page_id=21993"},"modified":"2025-10-30T10:52:47","modified_gmt":"2025-10-30T09:52:47","slug":"sredstva-fotografa","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/tiyana.net\/sr\/sredstva-fotografa\/","title":{"rendered":"Sredstva fotografa"},"content":{"rendered":"\n

Jedna zanimljivost sa prijemnog ispita za fotografiju koju delim ovde sa vama je pitanje mog profesora (tada\u0161njeg \u0161efa katedre): „Da li zna\u0161 da je fotografija skup zanat?“ <\/p>\n\n\n\n

\u0160ta fotografiju \u010dini „skupim“ zanatom?<\/h3>\n\n\n\n

Te 2010. godine kada sam upisala FPU moj odgovor je bio: „Da, znam da je fotografija skup zanat.“ Ipak i tada, kao i sada, mislila sam da sredstva koja koristi fotograf mogu biti raznolika. Neka su skupa (tehni\u010dka oprema, softveri…) a neka su neprocenjiva – ideja i kreativnost. Tada sam naivno smatrala da su ova neprocenjiva sredstva besplatna (?!), ali sada znam da se napornim radom, razmi\u0161ljanjem i praksom sti\u010du.<\/p>\n\n\n\n

\u010cesto zateknem sebe kako olako sudim tu\u0111em radu i nalazim mane i gre\u0161ke u kadriranju, izboru boja i konceptu. Mada, moram priznati, prema sebi sam nemilosrdna. U stvari, \u010dini mi se da retko vidim, ali retko i napravim fotografiju koja me odu\u0161evi. Za\u0161to bismo uop\u0161te prosu\u0111ivali o fotografiji?<\/p>\n\n\n\n

Naime, postoje stru\u010dne umetni\u010dke teorije i kriterijumi koji jednoj kompoziciji daju umetni\u010dku vrednost. Mnogo toga zavisi od estetike i poetike. O tome \u0107u u nekoj drugoj objavi, nadam se uskoro. Ne treba zaobi\u0107i sredstva za kojima umetnik pose\u017ee da bi izrazio svoju zamisao.<\/p>\n\n\n\n

Sredstva fotografa se prepli\u0107u sa drugim umetnostima<\/h3>\n\n\n\n

U narednim redovima pi\u0161em o sredstvima koje koristi umetni\u010dki fotograf da bi izrazi\u043e ideju, emociju ili poruku kroz fotografiju. Ona se prepli\u0107u sa sredstvima drugih umetnika. <\/p>\n\n\n\n

Za razliku od slikara koji koristi \u010detku, fotograf koristi fotoaparat. Ali kao \u0161to muzi\u010dar koristi ritam u komponovanju, tako i fotograf koristi ritam u kadriranju. Kao \u0161to pisac koristi metaforu u pisanju, ah kako lepo i smisleno fotograf mo\u017ee da se slu\u017ei metaforom!<\/p>\n\n\n\n

Sredstva fotografa mogu biti tehni\u010dka<\/strong> (oprema), izra\u017eajna<\/strong> (vizuelna), kreativna<\/strong> (nazivam ih svesnim) i umetni\u010dka <\/strong>(podsvesna, li\u010dna). Ovde nisam navela sva sredstva da ne bi do\u0161lo do dosadnog nabrajanja, ve\u0107 sam nabrojala sve \u0161to smatram da ne treba zaobi\u0107i. Ova podela nastala je iz potrebe da struktuiram svoje iskustvo i da razumem kako se stvara umetni\u010dka fotografija.<\/p>\n\n\n\n\n\n

\n
\n
\n
<\/path><\/path><\/svg><\/path><\/path><\/svg><\/span>

Tehni\u010dka sredstva (oprema)<\/h4><\/div>
\n
\n
\n

To su alati i oprema kojima se fotograf koristi. Ne koriste svi fotografi istu opremu. Modni fotograf koristi razli\u010ditu opremu od novinskog fotografa, dok sa druge strane, fotograf pejza\u017ea koristi razli\u010ditu opremu od ovo dvoje. Nabrajam generalnu opremu koja se koristi u fotografiji.<\/strong><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

\n
\n

Fotoaparat<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n\n\n\n
\n

Osnovni alat za bele\u017eenje slike. Mogu biti analogni i digitalni aparati koji se dalje dele na svoje podgrupe kojih je mnogo – od dagerotipije do mirrorless aparata i ajfona.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

\n
\n

Objektiv<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n\n\n\n
\n

Odre\u0111uje ugao, dubinsku o\u0161trinu i izgled slike – na amaterskim aparatima su nezamenjivi, fiksirani za aparat, a na profesionalnim su zamenjivi. Uglavnom.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

\n
\n

Rasveta<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n\n\n\n
\n

Prirodno svetlo, blic, reflektori, zilberice ili reflektuju\u0107e povr\u0161ine i bilo koji oblik prirodne ili ve\u0161ta\u010dke rasvete kreira atmosferu, negativni prostor, ili oblikuje volumen ili nagla\u0161ava tre\u0107u dimenziju.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

\n
\n

Dodatna tehni\u010dka oprema<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n\n\n\n
\n

Brojna oprema – stativi, difuzeri, kompjuteri, softveri, samookida\u010di, aplikacije, sve materijalno \u010dime se koristimo da bismo kreirali fotografiju. <\/p>\n\n\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

\n
\n

Postprodukcija<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n\n\n\n
\n

U postprodukciji \u010du\u010di mo\u017eda i najve\u0107i posao savremenih fotografa. Obrada daje skoro, pa, bezgrani\u010dne mogu\u0107nosti. To je \u010dak i posebna umetni\u010dka disciplina, jer radno mesto „photo editor“ je primer da u postprodukciji nastaje ne\u0161to sasvim novo i druga\u010dije od „negativa“. Nastaje \u010desto i ne\u0161to \u0161to ne mora da ima mnogo veze sa namerom fotografa.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div><\/div>\n\n\n\n

<\/path><\/path><\/svg><\/path><\/path><\/svg><\/span>

Kreativna sredstva (svesna)<\/h4><\/div>
\n
\n
\n

Ovo su konceptualna sredstva koja su \u010desto sr\u017e umetni\u010dke fotografije. Odnose se na namere, ideje i zna\u010denja koja stoje iza slike. Ove namere su promi\u0161ljene, svesne i planirane. Njima se fotograf slu\u017ei izrazi ideju, emociju i stil. Nije bitno \u0161ta je fotografisano, vec\u0301 za\u0161to je fotografisano i koju misao ili emociju izaziva.<\/strong> Poja\u0161njenje na primeru slikarstva: banalizovanje jednostavne fleke na belom platnu na slici je obesmi\u0161ljavanje koncepta koji umetnik izla\u017ee sudu recipijenta, odnosno posmatra\u010da slike. Treba imati na umu: ni\u0161ta na umetni\u010dkoj slici nije slu\u010dajno.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

\n
\n

Tema i motiv<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n\n\n\n
\n

Svaki fotograf ima temu u fokusu, instinkt koji ga vu\u010de da istra\u017euje tu konkretnu oblast. Tema mo\u017ee biti materijalna – ulica, portret; ili apstraktna – ljubav, starost…<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

\n
\n

Kadriranje i izbor trenutka<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n\n\n\n
\n

Ova Bresonova fotografija<\/a> je savr\u0161en primer napetosti trenutka. Za deli\u0107 sekunde mi vidimo da \u0107e cela fotografija vibrirati od poreme\u0107ene ravnote\u017ee upadanjem u vodu. On je ovaj „predtrenutak“ zabele\u017eio savr\u0161eno.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

\n
\n

Simbolika i metafora<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n\n\n\n
\n

Fotografija mo\u017ee da ima preneseno zna\u010denje, a ne puki prenos informacija. Volim da navedem primer fotografa Rod\u017eera Balena koji u svojim radovima gradi psiholo\u0161ku, uznemiruju\u0107u atmosferu u kojoj istra\u017euje ljudsku psihu, ludilo, snove. Ostavila bih kao za ostale primere link do njegovih radova, ali smatram da jedan klik mo\u017ee dovesti do pogre\u0161nog tuma\u010denja. Njegove fotografije su pune simbolike i metafore i treba odvojiti vreme da bi se doku\u010dio koncept.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

\n
\n

Estetika<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n\n\n\n
\n

Ukratko – vizuelna lepota. Pro\u010ditajte vi\u0161e u mojim tekstovima o principima i elementima kompozicije, ako vas zanima.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

\n
\n

Poetika<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n\n\n\n
\n

Ovo sredstvo nagla\u0161ava emocionalnu dubinu, narativ i simboli\u010dko zna\u010denje u odnosu na jednostavan opis. Pravi paralele sa poezijom kroz tehnike poput pripovedanja, perspektive i jednostavnosti. Dajem primer jednog haiku-a:<\/p>\n\n\n\n

Usred ravnice
Stoji kamen kraj puta \u2013
\u010ceka putnike.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Zamislite sada fotografiju. Ili jo\u0161 bolje – po\u0161aljite mi na mejl. Obradova\u0107e me da znam da neko zapravo, \u010dita ove redove. <\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

\n
\n

Poruka<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n\n\n\n
\n

Sredstvo kojim fotograf \u017eeli da ka\u017ee vi\u0161e od onoga \u0161to je prikazano ona slici. Jedan ratni fotograf je izjavio: „Mislio sam da \u0107u spasiti svet svojim fotografijama.“ <\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

\n
\n

Manipulacija<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n\n\n\n
\n

Iako \u010desto omra\u017eena od strane umetnika, dobra doza i dobar razlog manipulacije daju posebnu estetiku. Dejvid Hokni<\/a> je moj primer dobrih umetni\u010dkih foto kola\u017ea. Manipulacija ne mora biti softverska, mo\u017ee biti i kontekstualna<\/a>.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div><\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n
\n
\n
<\/path><\/path><\/svg><\/path><\/path><\/svg><\/span>

Izra\u017eajna sredstva (vizuelna)<\/h4><\/div>
\n
\n
\n

Ovo su elementi i principi kompozicije pomo\u0107u kojih fotograf gradi vizuelni do\u017eivljaj. On izra\u017eava kroz kompoziciju svoje estetske kriterijume. Ovde volim da navedem primer re\u017eisera Vesa Andersena <\/a>koji izrazito precizno planira elemente u kadru svojih filmova i u tome je neprikosnoveni maher. Li\u010dno ne verujem da u njegovim kadrovima ne\u0161to mo\u017ee da pro\u0111e slu\u010dajno i nepromi\u0161ljeno. <\/strong><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

\n
\n

Kompozicija<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n\n\n\n
\n

Raspored elemenata u kadru, pravilo tre\u0107ine, zlatni presek<\/a>, simetrija <\/a>razna pravila komponovanja kojima se koriste i klasi\u010dni slikari u osmi\u0161ljavanju scene.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

\n
\n

Svetlo i senka<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n\n\n\n
\n

Nagla\u0161avaju oblik i emociju, upotpunjuju ili razbijaju subjekat<\/a> kao na primer kontrasno svetlo na licu<\/a> u portretu i sli\u010dno.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

\n
\n

Boja i ton<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n\n\n\n
\n

Prenose raspolo\u017eenje, npr. tople boje<\/a> (filteri) za nostalgiju<\/a>, hladne za distancu. Harmoni\u010dan izbor boja<\/a> izrazito uti\u010de na raspolo\u017eenje slike.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

\n
\n

Perspektiva i ugao snimanja<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n\n\n\n
\n

Ugao iz kog se posmatra motiv na razli\u010dit na\u010din vr\u0161i naraciju. Fotografisanje odozdo <\/a>je primer za nagla\u0161avanje mo\u0107i, dok odozgo daje submisivnu energiju<\/a>. Paralelne linije stvaraju ose\u0107aj smirenosti dok nagib stvara teskobu.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

\n
\n

Dubinska o\u0161trina<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n\n\n\n
\n

Izbor odnosa izme\u0111u subjekta i pozadine, odnosno fokusa i zamu\u0107enja. Imaju dva osnovna izbora i ni jedan ne treba biti nasumi\u010dan i slu\u010dajan.<\/p>\n\n\n\n