Jezik
Pišite mi!

©Tiyana 2017

Zlatni presek

U kompoziciji fotografije, dva pravila su neizostavna – pravilo zlatnog preseka i pravilo trećina i danas se vodi debata oko toga koje je pravilo “bolje”.

Golden-section-ballerinaGolden-section

Kompozicija može biti simetrična i asimetrična. Da bi slika bila prijatna, skladna, a da bi izbegli cetralnu kompoziciju, stari majstori su primenjivali razne metode i matematičke proračune. Pošto su simetrične kompozicije katkad monotone i statične, zlatni presek je korišćen kao jedno od rešenja. Ovo pravilo je definisao rimski arhitekta Vitruvius koji pokušao da uspostavi nejednaku raspodelu i asimetriju prostora koje je prijatna i privlačna ljudskom vizuelnom doživljaju. To je klasična matematička formula za balansiranu raspodelu “težine” na slici. Da ne bih puno opisivala, nacrtala sam desno geometrijski prikaz konstrukcije kompozicije koja prati pravilo zlatnog preseka; ali nije poenta u tome da se kalkuliše, da se ograničava, sputava umetnikova sloboda matematičkim proračunima. Ideja je da se prirodno treniraju oči da unapred prepoznaju ove odnose. Na kraju krajeva, ne fotografiše se aparatom nego okom.


Zlatni pravougaonik ima takve proporcije da, kada mu se odstrani upisani kvadrat, preostali pravougaounik je ponovo zlatni, odnosno sa istim proporcijama. Na dalje se može manji upisani kvadrat odstraniti i hipotetički beskonačno, tako da uvek ostane pravougaonik istih proporcija, što rezultira spiralom.

Golden section (1)

Zlatni presek je specifični odnos između dve veličine koje zadovoljavaju sledeće pravilo: odnos njihovog zbira prema većoj veličini jednak je odnosu veće veličine prema manjoj.

Konkretno, broj 1,618 predstavlja ovaj idealan odnos i formati koji su standardi u fotografiji odgovaraju proporcijama zlatnog preseka na primer : 10×15 cm, 13×21 cm, 18x30cm i na dalje. Baveći se ovim odnosom i Fibonači, italijanski matematičar, uočio niz u mnogim fizičkim, hemijskim i biološkim pojavama. Fibonačijev niz predstavlja onaj, u kome zbir prethodna dva broja u nizu daje vrednost narednog člana iz niza – 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144. Iz istih proporcija nastajezlatni trougao, koji posebno dolazi do izražaja kada su kompozicije dijagonalne.

Golden section (3)  tisina


Pravilo trećina

Pravilo trećina je još jedno pravilo koje služi da izbegnemo centralnu kompoziciju – iako je ono u osnovi simetrično. Na crtežu desno se vidi zelenom linijom pravilo trećina, a crvenom linijom su obeležene proporcije zlatnog preseka. Pejzaži su najbolji primer primene ovog pravila. Po ovom pravilu, liniju horizonta, ili objekte u kadru, najbolje je staviti na neku od linija koje presecaju format na trećine, ili u samom preseku horizontalne i vertikalne trećine formata.

Golden section (2)  Sremska Mitrovica

Tačka u kojoj se presecaju linije trećina je najsnažnija tačka u formatu, odnosno privlači pažnju i centar interesovanja bi trebalo da je postavljen na tom mestu, a naročito bi trebalo izbegavati da se nebitni detalji u pozadini nađu u tački presecanja, jer bi onda poruka slike bila potpuno promašena.

Pravilo trećina je vrlo korisno recimo, u kvadratnim formatima, u kojima je balans prosto teško postići, a da kompozicija ne bude centralna. To je korisno znati naročito sa razvojem društvenih mreža i mobilnih aplikacija koje primenjuju kvadratni format slike. Instagram je najpoznatija aplikacija koja koristi fotografije kvadratnog formata, a poprimila je i umetničku dimenziju, obrzirom da postoje i instagram fotografi i brojna tamičenja koja neguju posebnu estetiku.

GM-4Mykonos


Mnogi fotografi i danas ne mogu da se slože da li je bolje pravilo zlatnog preseka ili pravilo trećina za kompoziciju, ali jedan razlog ide u prilog zlatnom preseku. Naime, pravilo trećina je isuviše očigledno, geometrijsko i uočljivo na prvi pogled, čak i simetrično u svojoj suštini, pa zlatni presek deluje spontanije, prirodnije i samim tim, fotografija dobija na asimetričnosti i spontanosti.

rule-of-thirds2  Golden_section2

Primer gore levo je kadriran primenom pravila trećina tako da se na prvoj trećini visine formata završava horizont i počinje nebo. Na drugom primeru u kadru je horizont malo podignut, ali tek toliko da ne dođe do polovine visine. To je “spontanost” koju sam pomenula dakle, fotografija ne deluje previše “proračunato” kad se koristi zlatni presek. Ovde je to pravilo primenjeno tako što se horizont završava na visini preseka prva dva upisana kvadrata.


Čitanje slike

0910Zanimljivo je da, prema naučnim istraživanjima, pripadnici iste kulture imaju istu vizuelnu putanju. Da pojasnim, kada gledamo u sliku, mi se rukovodimo istim kulturnim navikama, tj. zajedničkim načinom na koji čitamo, tako da evropljani, za razliku od arapskog sveta na primer, čitaju sa leva na desno i sa vrha na dole. To znači da čitamo sliku onako kako čitamo tekst- ovo je naravno, na nesvesnom nivou. Ovo horizontalno skeniranje oka je upravo razlog zašto fotografije sa dominantom horizontalom deluju umirujuće – doprinose spokojnoj atmosferi slike, daju dubinu i vizuelno proširuju sliku, dok dominante vertikale deluju strogo i umarajuće, a vizuelno izdužuju sliku.

Obzirom da je jasno i oštro vidno polje oka veoma malo, oko će skenirati površinu slike izuzetno brzim kontinuiranim kretanjem koji služi sagledavanju slike u celosti. U ovom procesu učestvuje više faktora. Kao što se vidi na slici, tačke presecanja privlače pažnju oka. 
0909Oko se fokusira takođe na komlikovanije delove slike i ka najvećim i najbližim objektima, kao i prema centru formata. Neki od ostalih faktora koji utiču na pažnju posmatrača su oštrina, prvi plan, tople boje… Prisustvo ljudske figure je takođe faktor koji primarno utiče na fokus, a naravno, lice je prva tačka interesovanja na ljudskoj figuri, a oči su primarni fokus kad je lice prikazano na slici. Upravo zbog toga na primer, fotografije reklama odeće i veša su često sa modelima kojima se ne vidi lice, oči –  da bi se naglasio produkt.


*Sve fotografije koje koristim kao primere su iz moje lične arhive i imam autorska prava za njih. Ove lekcije su nastale kada sam radila u Francuskoj školi u Beogradu. Pisala sam ovaj tekst verovatno pod uticajem drugih sajtova ili knjiga o fotografiji i reference mogu se naći ispod svakog predavanja. 

Reference:

http://www.shotaddict.com/wordpress/2006/11/16/1773.html
http://photoinf.com/General/Robert_Berdan/Composition_and_the_Elements_of_Visual_Design.htm
http://fr.wikipedia.org/wiki/Composition_picturale