Jezik
Pišite mi!

©Tiyana 2017

Vizuelni ritam

Vizuelni ritam ili tempo je dvodimenzionalni, geometrijski, onaj koji percipiramo očima, a ne ušima. On nastaje ponavljanjem pozivitnih oblika- formi odvojenih negativnim prostorom. Vizuelna umetnost, kao i druge umetnosti – muzika recimo, kombinuje ponavljanje i pauze da bi stvorila osećaj ritma na slici.

Glavne osobine ritmične kompozicije su predvidivost i red. Uzmimo kao primer noć i dan ili recimo, godišnja doba, koja se smenjuju na predodređen i predvidiv način tako da stvaraju osećaj ritma- ponavljanja. Ritam je od velike važnosti u fotografiji, isto kao što je u muzici neizostavan. Muzika bez ritma može da se kategoriše kao buka. Tek kada zvukovi dobijaju ritam u regularnim intervalima, onda postaju prijatni za čulo sluha.


PatternNalik tome, ritam u fotografiji daje prijatnu senzaciju za oči. Ritam u vizuelnoj umetnosti postoji da stvori neki subjektivni dojam i kada se smenjuje, kako i u muzici, može da ima i strofe i refren.  Iako možemo reći da određeni obrazac, odnosno pravilo ponavljanja ima ritam, ne možemo reći za svaki ritam da ima obrazac. To znači da ritam ne mora da bude pravilan u nedogled, već može da se smenjuje, uvodi u novi, nestaje i opet nastaje. Na primer, boje na fotografiji mogu da “vode” vaš pogled po delovima slike određenom dinamikom, ali bez nekog pravila sa ponavljanjem. Linije mogu da proizvode ritam neposredno ukazujući na kretanje; forme takođe, kada se smenjuju jedna pored druge.


Na primeru ove fotografije, smenjuju se ritmovi različite vrste, i lepota je upravo u tom ponavljanju vertikalnih i horizontalnih površina koje se smenjuju, ograničavaju jedna drugu, nagli prekidi i onda nastavak ritma u drugom pravcu, drugačijoj gradaciji i onda opet smena ritma. Na prvi pogled ne deluje kao da je ritmična kompozicija, ali kada malo bolje pogledate, videćete da ritam praktično ne prestaje da postoji u fotografiji. Ovde sam vam nacrtala primer smene ritmova.

Rhythm-change2   Rhythm-change

Tu su i progresivni i regularni ritam koji u vertikalnim ponavljanjima postaje naizmeničan. Ritam je usko povezan sa pokretom i tempom jer upravo ti elementi koji se nalaze na predvidivim mestima stvaraju tempo ili ritam.


Ritam predstavlja lagano kretanje pogleda posmatrača koje prati pravilnost rasporeda elemenata na slici. Ta predvidivost u ritmu ili tempu postiže se načinom na koji su raspoređeni elementi u kompoziciji, elementi formiraju  obrazac koji teče ravnomerno, praktčno se sliva vijugavo do ivice kadra.


Curved_rhythmKao što je pomenuto u poglavlju o liniji, oble linije imaju u praksi najintenzivniji i najprijatniji uticaj na utisak posmatrača slike. Tako je na primeru ove fotografije, koja, iako predstavlja stameno arhitektonsko zdanje izgleda kao ritam nežnih oblina, pravilnih ponavljanja, a u isto vreme sadrži i progresivni ritam. Pravilnost je u ponavljanju spratova ove poznate unutrašnjosti Gugenhajm muzeja u Njujorku, gradacija je u perspektivi po kojoj znamo da je gornji sprat udaljeniji od fotografa, a da su niži spratovi bliži zbog manje zakrivljenosti, a opet, pojavljuju se i nepravilni ritmovi svetiljki na plafonu spratova koji gore sasvim nestaju. Ovom nežnom lelujanju pogleda dinamiku daju upravo momenti u kojima se svetlosni izvori  nepravilno pojavljuju i donekle, poništavaju dosadu predvidive teksture fotografije. Ta predvidivost u ritmu ili tempu postiže se načinom na koji su raspoređeni elementi u kompoziciji, elementi formiraju  obrazac koji teče ravnomerno, praktično se sliva vijugavo do ivice kadra.

POSTOJI NEKOLIKO TIPOVA VIZUELNOG RITMA:

1. Pravilan ritam

Parissastoji se od identičnih motiva koji se ponavljaju u jednakim razmacima, intervalima. Pravilna ponavljanja se koriste u organizaciji prostora, na primer, parking prostori, prodavnice organizuju robu na policama koje vizuelno stvaraju pravilne ritmove. Sa druge strane, pravilan ritam može da bude i preteran i iritrantan – kao na primer sviranje iste note na klaviru iznova. Endi Vorhol je na primer, koristio pravilan ritam kao izraz socijalnog protesta. Ovde je primer pravilnog ritma a predstavlja jednu od stanica metroa u Parizu. AB-AB-AB je primer najčešćeg pravilnog ritma.
Ali naravno, može biti mnoštvo kombinacija:
ABC-ABC-ABC, ABBB-ABBB-ABBB, ABCB-ABCB-ABCB


progressive-rhythm2. Progresivan ritam

postiže se gradacijom. Progresivan ritam nastaje kada se oblik menja postepeno u veličini, broju, boji ili nekom drugom kvalitetu elementa koji se ponavlja. Motiv se ravnomerno menja svaki put kad je ponovljen, samim tim je predvidiv, ali je svaki put za nijansu drugačiji. Fotografija koja se nalazi desno je primer tog gradativnog ponavljanja i predstavlja trem zgrade u Lisabonu. Ovaj ritam se može izraziti na primer kao:
AB-AABB-AAABBB-AAAABBBB
ABC-ABD-ABE-ABF-ABG-ABH-ABI


3. Naizmenični ritam

Regular-Rythm

ogleda se u ponavljanju dva ili više elemenata koji se međusobno smenjuju. Na fotografiji se nalazi detalj sa nekoliko zgrada na Menhetnu na kome se smenjuje repeticija, intenzitet ponavljanja elemenata i boja. Prednost ovog ritma je što je manje očekivan od prva dva, samim tim i manje dosadan, jer uvođenje novog ritma stvara dinamiku u ponavljanju.

Naizmenični ritam nastaje na nekoliko načina:
• jedan način je na uvede u drugačiji tip ponavljanja.
• drugi način je da uvede u promenu prostora ili sadržaja originalnog tipa ponavljanja.
• treći naćin je u promeni prostora između motiva koji se ponavlja
• Ponekad se naizmeničnost postiže prostom promenom položaja motiva koji se ponavlja. Neki primeri:
ABC-ABC-DEF-ABC-ABC-DEF
ABCD-DCCBBA-ABCD-DCCBBA
ABA-CDC-ABA-EFE-ABA-CDC-ABA-EFE


4. Ritam koji tečeFlowing-rhythm

nastaje kada se elementi ponavljaju u određenom intervalu, savijajući se i “lutajući” po prostoru slike. Ponavljanje tih zakrivljenih linija može biti pravilno ili manje pravilno, ali stvara ritam koji je fluidan, odnosno “teče” i daje osećaj pokreta i najčešći je u prirodi. Primer su planinski venci. brda, morski talasi…


5. Ritam koji nastaje nasumice, slučajno

http://tiyana.net/wp-content/uploads/2012/09/0814.jpgstvara se grupisanjem sličnih motiva ili elemenata koji se ponavljaju bez regularnosti. Primer ovog ritma oko nas je recimo, padanje snega, polje jesenjeg lišća, saobraćajne gužve ili recimo, gomile ljudi u kojoj je svaka osoba drugacija, razmak između pojedinaca se razlikuje.

Poznata ritmična kompozicija
http://tiyana.net/wp-content/uploads/2012/09/0815.jpg

Diptih koji je 2001 napravio proslavljeni fotograf Andreas Gursky 99 Cent II, je fotografija iz dva dela.
Na fotografiji se vidi unutrašnjost supermarketa sa rafovima punim robe koja stvara bogat kolorit na slici. Ova fotografija koja je inače, obrađivana u fotošopu kako bi se smanjila perspektiva, bila je svojevremeno najskuplja fotografija ikada prodata na aukciji 2007. godine. Ali ni to nije sve. Gursky je opet, svojom specifičnom estetikom objavio fotografiju pejzaža reke Rajne koja će 2011. godine u istoriji takođe biti zapamćena kao najskuplja fotografija ikada prodata – pogledajte na linku – http://en.wikipedia.org/wiki/Rhein_II


*Sve fotografije koje koristim kao primere su iz moje lične arhive i imam autorska prava za njih. Ove lekcije su nastale kada sam radila u Francuskoj školi u Beogradu. Pisala sam ovaj tekst verovatno pod uticajem drugih sajtova ili knjiga o fotografiji i reference mogu se naći ispod svakog predavanja. 

Reference:

http://www.shotaddict.com/wordpress/2006/11/16/1773.html
http://photoinf.com/General/Robert_Berdan/Composition_and_the_Elements_of_Visual_Design.htm
http://fr.wikipedia.org/wiki/Composition_picturale