Jezik
Pišite mi!

©Tiyana 2017

Boja

Baš kao i slikar, tako i fotograf treba da razmišlja o bojama u kompoziciji. Za razliku od slikara, on nema potpunu slobodu i kotrolu boja na fotografiji.

Poznavanje kruga boja ili hromatskog kruga može biti od pomoći za bolje razumevanje boja u slici. Krug boja može biti vrlo jednostavan prikaz, a može da sadrži veliki spektar boja i da bude kompleksan. On pokazuje odnose među bojama.
Tri osnovne, odnosno primarne boje su žuta, plava i crvena. One formiraju bazični krug boja. Tri izvedene, odnosno sekundarne boje su zelena, ljubičasta i narandžasta i one se još nazivaju i sekundarnim bojama. Izvedene boje se dobijaju mešanjem primarnih boja.

Prema tradicionalnoj teoriji, one boje koje se nalaze na suprotnoj strani kruga boja se nazivaju komplementarnim bojama. To bi trebalo da znači da one dobro idu zajedno. Na primer, crvena i ljubičasta se nalaze jedna pored druge i posmatrano tradicionalno, one se smatraju disharmoničnim. To je zbog toga što je crvena boja sadržana u ljubičastoj. Kada se izvedena (ili sekundarna) boja nađe pored neke od boja koje sama sadrži, smatra se nekompatibilnom sa njom.

 

Ipak, u fotografiji, boje mogu da deluju veoma raznoliko. Boje koje su u krugu boja jedna pored druge, često su u fotografiji viđene kao kompatibline, dok se one koje se nalaze na suprotnom kraju kruga boja smatraju neskladnim. Što je jača boja, to dolazi do većeg konflikta.

Na primer, nesklad između zasićene ljubičaste i intenzivne zelene je izraženiji nego između blede ljubičaste i zelene. Taj negativni efekat sukoba boja u fotografiji je najčešće viđen kod veštačkih boja. Kada se neskladne boje “sukobe” u priorodi, one se najčešće ostavljaju efekat kao u tradicionalnoj teoriji boja.

Boje koje su u krugu boja jedna naspram drugem odnosno, boje koje su komplementarne
  • Teže da “zatrpaju” sliku ili predmet
  • Mogu da se koriste da skrenu pažnju na jedan deo slike
  • Mogu da se koriste da stvore osećaj razdora u slici.
Boje koje su u krugu boja jedna pored druge, odnosno sadrže primese međusobnih boja
  • Imaju tendenciju da se spajaju i ne zatrpavaju sliku ili predmet
  • Mogu se koristiti za povezivanje delova slike
  • Mogu da se koriste za stvaranje harmonije sa slike

Izbor boja je dovoljno težak, a dodavanje još jedne ili više boja u miks može se činiti zastrašujućim.
Susedne boje se nalaze jedna pored druge na krugu boja. Susedne boje često dobro funkcionišu zajedno, ali, ako su po vrednosti previše bliske, mogu izgledati isprano i bez dovoljno kontrasta. Trio takvih boja može biti na primer plava, svetlo plava i cijan, ili možda, crvena, narandžasta i žuta.

Ova fotografija dole je primer sličnih tonova, jer ne postoji neka posebno izražena boja koja ističe neki objekat, pa mi praktično i ne znamo na šta konkretno da se fokusiramo na slici. To naravno, ne znači da je fotografija lošeg kvaliteta.

Komplementarna boja u odnosu na primarnu boju (crvenaplava i žuta) je boja koja se dobija mešanjem druge dve primarne boje. Tako da, komplementarna boja plavoj je narandžasta, crvenoj je zelena, a žutoj je ljubičasta. Zašto je bitno poznavati komplementarne boje? Kada se nađu jedna pored druge, čine da ova pored izgleda intenzivnije. Fotografija dole prikazuje odnos dve komplementarne boje- plava vrata i naranžasti zid. Obe boje su izrazite, pariraju jedna drugoj i opet smo zbunjeni jer ne znamo koji je fokus fotografije. Te boje se nalaze jedna naspram druge u krugu boja. Dok je, recimo, kontrast najčešće neophodan da bi se obezbedila optimalna čitljivost (na primer kontrast teksta i pozadine), komplementarne boje kada se nađu jedna pored druge, odaju utisak kao da “vibriraju” odnosno pojačavaju intenzitet jedna drugoj i mogu da budu veoma zamarajuće za oči. Celu kompoziciju umiruje neutralna površina sive boje koja deluje kao pauza između dva intenzivna tona. 

Razlikujemo više uticaja različitih tipova boja
  1. Hladne boje (umirujuće): plava, zelena, tirkizna
  2. Tople boje (uznemirujuće): crvena, roze, žuta, zlatna , narandžasta
  3. Izvedene boje – mešavina toplo/hladno: ljubučasta, lavanda, nijanse zelene
  4. Neutralne (unification): braon, bež, siva, crna bela brown, beige

Hladne boje imaju umirujući efekat, imaju hladni, bezlični, sterilni ton, ali sa druge strane, one projektuju osećanje utehe i nagrade. Plava , zelena, bledo neutralno sive i srebro su primeri hladnih boja. U prirodi plava je voda i biljni svet je zelene boje – priroda, pa su ove dve boje na neki način neutralni duo opstanka života. Hladne boje izgledaju površinski manje od toplih boja i vizuelno se povlače u zadnji plan, tako da na primer, crvena površina može da nadjača i da se vizuelno izdvoji više od plave, čak i ako se koristi u jednakim količinama

Tople boje nas probuđuju. Toplina crvene, žute ili narandžaste može da inicira uzbuđenje ili čak i bes. Tople boje podstiču čitav spektar emocija od optimizma do jakog nasilja. Čak i neutralna crna i topla braon imaju tople atribute. U prirodi tople boje predstavljaju promene sezona ili erupciju vulkana, čak i nebeska tela koja isijavaju toplotom – zvezde, komete…

Boje sa primesama i toplih i hladnih boja mogu i da umire i da uzbude. Ovo su boje izvedene od miksa hladnih i toplih boja. Nijanse ljubičaste ili zelene i bež boje su mešavina koja nosi simboliku boja obe strane kruga boja – i hladne i tople.

Neutralne boje – crna, bela , srebrna, siva i braon čine dobar zadnji plan, one služe da ujedine raznolikost paleta boja, ali isto tako su često nezavisne kao primarni objekat ili ideja. Neutralne boje mogu biti i hladne i tople, ali su mnogo suptilnije od plave i crvene. One pomažu fokusiranje na druge boje ili služe da umire boje koje bi u drugom slučaju bile prenaglašene.

Za jednu osobu u jednom trenutku crvena može da izgleda kao optimistična, vesela, ali i ratoborna i agresivna. Percepcija boja takođe je promenljiva u odnosu na subjekat/objekat u poređenju sa okolnim bojama. 

Fotografiju koja se nalazi gore sam menjala u fotošopu kako bih prikazala odnos boja u slici. Ovde imamo tri dominantne boje – dve komplementarne – crvenu i zelenu i neutralnu. Neutralne boje ističu, zaokružuju, daju formu i prostiranje dominantim bojama.

Temperatura boje

Boja je rezultat zraka svetlosti koja se reflektuje ili prolazi kroz objekat.

Zrak svetlosti je elektromagnetni talas, deo serija elektromagnetnih talasa koji putuju kroz prostor i opisuje se pomoću talasne dužine i frekvencije (učestalosti).
Talasna dužina je rastojanje između dve odgovarajuće tačke koje osciluju u istoj fazi , dok je frekvencija broj oscilacija u određenoj dužini vremena. Talasna dužina i frekvencija daju brzinu talasa.  Ono što zovemo svetlošću je vidljivi deo spektra od oko 400nm do 700nm. To je vrlo malo deo elektromagnetnog spektra koji je opsega talasnih dužina od 0.0000001nm do 1000km. Ultraljubičasto zračenje je ispod 390nm, a infracrveno je iznad 760nm.

Međutim, fotografski film je osetljiv na opseg talasnih dužina između 360 i 700nm i zato je osetljiv na UV zračenje. Iz tog razloga se stavlja UV filter na objektiv, da bi sprečio da UV zračenje dopre do filma. Kod digitalnih kamera, CCD i CMOS senzori su osetljivi na infracrveno zračenje. Da bi se to eliminisalo, specijalni filter je postavljen na sami elektronski senzor.


*Sve fotografije koje koristim kao primere su iz moje lične arhive i imam autorska prava za njih. Ove lekcije su nastale kada sam radila u Francuskoj školi u Beogradu. Pisala sam ovaj tekst verovatno pod uticajem drugih sajtova ili knjiga o fotografiji i reference mogu se naći ispod svakog predavanja. 

Reference:

http://www.shotaddict.com/wordpress/2006/11/16/1773.html
http://photoinf.com/General/Robert_Berdan/Composition_and_the_Elements_of_Visual_Design.htm
http://fr.wikipedia.org/wiki/Composition_picturale